Pravila igre i suđenja

Licitacija:

Član 6.

Licitacija počinje od dva i odvija se postupno uz korišćenje isključivo sledećih termina: dalje, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, moje ili imam (može da sledi broj), dobro ili kupljeno (može da sledi broj), igra (ili boja igre), betl, sans.

Najavom igre bez kupovine karti sa talona (ručna igra) licitacija je prekinuta.

Ako prilikom licitacije više igrača najave igru u boji, izjašnjavaju se po redosledu licitiranja. Zabranjeno je prijavljivanje igre koja teoretski ne može biti odigrana iza prijavljene. Za kršenje ovog pravila, igrač se kažnjava sa 20 bula, lider se spušta svoju igru, a drugi pratilac duži dva štiha na lidera.

Licitacija mora biti korektna. Igrač je korektno licitovao do neke boje ukoliko u toj boji ima najmanje:

1. Dva zagarantovana štiha sa kecom ili kraljem (to znači da igrač mora imati jednu od sledećih kombinacija: kec-kralj; kec-dama-pub; kec-pub-deset-devet; kralj-dama-pub; kralj-dama-deset-devet; kralj-pub-deset-devet; peti kec ili peti kralj i sve jače od nabrojanog);
2. Dva zagarantovana štiha bez keca i kralja pod uslovom da su mu karte u drugim bojama takve da može da prati ( to znači da u boji do koje je licitovao mora imati jednu od sledećih kombinacija: dama-pub-deset-devet; peta dama ili pub;
3. Četvrte velike makaze u licitaranoj boji,
4. Peta bela i treći kralj ili peta bela i bilo koje četiri karte
5. Peta dama i treći kec u bilo kojoj boji ili peta dama i treća bela ako je igrač prvi na odigravanju,
6. Četvrti kralj i treći kec u bilo kojoj boji
7. Dve četvrte bele ukoliko je igrač prvi na odigravanju,
8. Sve jače od navedenog.

Pod korektnom licitacijom igrača koji se izjasnio da prati, smatra se:

1. Bilo koja četvrta karta u licitiranoj boji,
2. Najmanje treće velike makaze ili kec i kralj u licitiranoj boji,
3. Licitacija "dva" na jake karte, pri čemu nije obavezno da ima ijednu kartu pik (tzv. preparatorni pik), gde su minimum za licitaciju branjen kec i dva branjena kralja.

Igrač koji u boji do koje je licitovao ima samo jedan zagaratnovan štih sa kecom ili kraljem, smatra se da je nekorektno licitovao izuzev ukoliko je saigrač na osnovu svojih karti i kup-a jasno mogao da zaključi da licitacija nije ispravna.

Igrač koji lažno licituje, odnosno koji u boji do koje licituje nema ni jedan štih, bez izuzetka odgovara za pad saigrača.

Pobednik licitacije podiže i pokazuje saigračima dve karte sa talona (osim kada je prijavljena igra), odbacuje dve karte na talon na način da nijedan saigrač ne vidi koje su karte odbačene i imenuje igru nakon čega se igrači izjašnjavaju o pratnji, pozivanju i kontrama.

Pik uz kupovinu karti sa talona se ne igra ukoliko nema kontre ili refe, a odigravač se spušta za četiri bule bez igre.

Pik na refeu se igra kao i svaka druga igra (ne mora kontra). Refe se piše samo kada sva tri učeskika kažu dalje.

Ukoliko je igrač počeo licitaciju, a nije upisao refu i pobedi na licitaciji, onda igra igru bez refe, a nakon toga je upisuje.

Najava igara:

Član 7.

Adutska igra se najavljuje sa „igra“, a igre bez aduta se odmah najavljuju kao: „betl“ ili „sans“.

Ako prilikom licitacije više igrača najavi adutsku igru, oni se izjašnjavaju o vrednosti igre po redosledu licitacije, s tim što je zabranjeno prijaviti igru koja teoretski ne može biti odigrana iza prijavljene (to znači da se igra „pik“ ne sme prijaviti ukoliko je prethodno već prijavljena igra, a igra „karo“ ukoliko su predhodno prijavljene dve igre).

Ukoliko igrač prekrši pravilo iz predhodnog stava, pada za vrednost igre odigravača, odigravač se spušta za vrednost svoje igre, a drugi pratilac, upisuje dve supe na odigravača.

Nakon što odigravač imenuje igru, igrači se izjašnjavaju o pratnji.

Prilikom izjašnjavanja igrači koriste isključivo sledeće termine: pratim (dođem), ne pratim (ne dođem), idem sam (dođem sam), idemo zajedno (idemo svi), može, kontra, dobra (primljena) kontra, rekontra.

Igrači se najpre izjašnjavaju o pratnji, a zatim o davanju kontre i to po redosledu izjašnjavanja. Nakon što se oba pratioca izjasne o davanju kontre rečima „može“ završeno je izjašnjavanje i započinje odigravanje po redosledu odigravanja. Ukoliko jedan od pratilaca izjavi kontru, izjašnjavanje je završeno nakon što odigravač prihvati kontru rečima „dobra“ („primljena“), ili uzvrati rekontru, a drugi igrač „može“.

Igrač koji se preko reda izjasni o pratnji ili kontri, pada za vrednost igre, odigravač se spušta za istu vrednost, a drugi pratilac upisuje dve supe na odigravača.

Kada igrač koji je prvi na izjašnjavanju ne prati, drugi igrač mora o svojoj pratnji dati samo jednu izjavu. To znači da ne može da se izjasni rečima: „dođem, idemo svi“, ili „dođem, kontra“ i slično, već odmah mora da izjavi: „idem sam“, ili „idemo svi“ ili „kontra“. Ukoliko se igrač nepravilno izjasni ruka će se odigrati u skladu sa prvom izjavom.

Dozvoljene su dve kontre i to po redosledu: kontra (dupla vrednost) i rekontra (četvorostruka vrednost).

Dolaz:

Član 8.

Pratnja (dolaz) predstavlja slobodnu procenu igrača da može da ponese dva štiha, a svaki pratilac za sebe snosi posledice svog dolaza.

Međutim, dolaz igrača mora biti korektan i on za svoj dolaz odgovara saigraču, a ne lideru. Oba saigrača imaju iste uslove za praćenje i nema favorizovanja prvog na izjašnjavanju (jedini izuzetak je dolaz drugog na sansu, gde su zbog specifičnosti same igre uslovi pooštreni). Ukoliko nekorektan dolaz prouzrokuje pad saigrača, igrač može da dobrovoljno preuzme pad, a s tim i duženje. Ukoliko je za datu ruku sudija doneo presudu da igrač sa nekorektnim dolazom pada, ne može preuzeti i duženje, već ono ostaje saigraču. U slučaju neuspešne kontre, igrač sa graničnim dolazom neće preuzimati bulu ukoliko saigrač nema osnova za kontru, odnosno ako kontra ne može biti realizovana ni sa korektnim dolazom. Kontraš može tražiti bulu za saigrača samo ako sam može uzeti tri štiha u pratnji ili je saigrač napravio grešku u odigravanju.

U slučaju da je samo lider licitirao, kao korektan dolaz se smatraju:

1. Dva adutska štiha
2. Treći adutski kec ili kralj, sem ako je lider prvi na odigravanju
3. Kec i adutski štih
4. Adutski štih i dva kralja
5. Adutski štih i bilo koji rezon u duploj kupovini
6. Adutski štih, rezon u jednoj kupljenoj boji i treći pub iznad kupljene male karte u drugoj boji
7. Bilo koja tri aduta i kec bilo koje dužine, ako je lider drugi na odigravanju, uz uslov da nije kupio adut
8. Velike makaze ili kec i kralj ako su obe kupljene karte u toj boji, bez obzira na dužinu
9. Dva keca bilo koje dužine sa dva aduta
10. Dva keca bilo koje dužine, bez dva aduta, osim ako nisu kupljene dve karte u tzv. bočnoj boji (treća, neadutska boja). Ako je kupljena jedna karta u bočnoj boji, a jedna u boji gde igrač ima keca, u toj boji mora imati duplo držanje (kralja, damu ili puba i malu kartu uz keca)
11. Kec i dva kralja, uz bar jednog aduta, na bilo kojoj poziciji i na bilo koju kupovinu
12. Kec, kralj i treća dama u tri neadutske boje, sa bar jednim adutom, uz uslov da su obe kupljene karte ispod rezona u toj boji i da nisu kupljene dve karte ispod dame
13. Tri kralja uz bilo koja dva aduta
14. Dva branjena kralja sa dva aduta, ukoliko su kupljene karte u tim bojama
15. Na sansu, drugi na izjašnjavanju mora imati najmanje dugu boju sa kraljem i keca, bilo koja tri rezona (uključujući i dame). eventualno dve karte u boji koju je licitirao saigrač i bilo koji rezon ispod kog su kupljene dve karte u istoj boji, eventualno po rezon u svakoj kupljenoj boji i dve karte u licitaciji saigrača

U slučaju da je i saigrač licitirao, kao korektan dolaz se smatraju:

16. Bilo koja tri aduta i kec u licitaciji saigrača, ako nije kupljen adut i ako lider nije prvi na odigravanju
17. Kec u licitaciji saigrača i branjen kec (sa kraljem, damom ili pubom i malom kartom), uz bilo koja dva aduta, ako nije kupljen adut i ako lider nije prvi na odigravanju
18. Kec i kralj van licitirane boje, uz bar jednog aduta
19. Dva kralja van licitirane boje, uz bilo koja dva aduta
20. Dva keca van licitacije saigrača
21. Kralj i treća dama van licitacije saigrača, uz bar tri aduta
22. Ako se igra sans, zabranjeno je doći bez bar jedne karte u licitaciji saigrača, osim ako igrač može sam da sruši lidera u ostalim bojama

U slučaju da je licitirao igrač koji odlučuje da li će da prati, korektnim dolazom se smatraju

23. Ukoliko nema keca u svojoj licitaciji, kec i kralj u druge dve boje, uz bar jednog aduta
24. Dva keca u slučaju da nema keca u svojoj licitaciji i nijednog aduta
25. Kec u svojoj licitaciji i još jedan branjen kec, ako nisu kupljene dve karte u bočnoj boji ili adut i karta u bočnoj boji
26. Ako nema ni keca ni kralja u svojoj licitaciji, mora imati bar dva keca
27. Ako je lider kupio dve karte u boji njegovog licita, ne treba da dođe ukoliko nema nijedan rezon pored, jer je licitacijom već pokazao kontrolu te boje

Ukoliko igrač nema nijednog aduta, minimum za dolaz su dva keca; izuzetno ako lider nije kupio adut ili nije poslednji na odigravanju, može se doći sa kecom i dva kralja, uz uslov da se sve tri boje kontrolišu u potpunosti (dupli štoperi). Ne može se tražiti bula za dolaz saigrača koji ide sa kecom i dva kralja ukoliko kontraš ima solo kartu u bilo kojoj boji

Kao korektan dolaz na licitiranog pika smatra se sledeće

1. Dva adutska štiha
2. Kec i adutski štih
3. Dva keca
4. Kec i tri mala aduta, ako odigravač nije prvi na ruci
5. Bilo koja četiri aduta
6. Kec i dva kralja, uz drugu damu u u adutu, ukoliko nisu kupljeni adut ili kec
7. Branjen kec i dva kralja, uz jedan adut, ukoliko su obe kupljene karte u boji keca

Igrač koji se prvi izjašnjava mora imati regularan dolaz da bi reklamirao loš dolaz saigrača, uz uslov da dolaz prvog nije minimalan (dva prazna keca, dva adutska bez rezona pored, kec i adutski rezon bez rezona pored).

Ukoliko je data kontra na ručnu igru, igrač ne odgovara za svoj dolaz kontrašu.

Ukoliko je data kontra bez aduta, igrač ne odgovara za svoj dolaz kontrašu.

U situaciji kada se mogu izbrojati sedam štihova kod lidera, igrač sa korektnim dolazom ima pravo i obavezu da se bori sa saigračem za prolaz, bez obzira da li je prvi ili drugi na izjašnjavanju. Ako se mogu izbrojati 8 štihova kod lidera, a oba igrača imaju korektan dolaz, puštanje saigrača namernim odbacivanjem jakih karata će biti smatrano nekorektnom igrom i kažnjeno sa 10 bula. U takvoj situaciji, lider ima pravo i obavezu da traži da oba igrača uzmu po jedan štih i padnu.

U opisanoj situaciji, ukoliko nema korektan dolaz, igrač je dužan da pusti saigrača da on prođe.

Polaz i odigravanje:

Član 9.

Od polaza često zavisi dalji tok odigravanja i broj štihova koje nose pratioci u jednom deljenju, zato je važno da bude korektan i pravilan.

Kod adutskih igara polazi se na sledeći način:

1. Saigrač nije licitovao, a pratilac polazi pod odigravača – u obavezi je da pođe malom kartom iz svoje slabe boje, izuzev ako u jednoj boji ima majorske karte
2. Ako je saigrač licitovao, pratilac je obavezan da pođe iz njegove licitacije, izuzev ako u jednoj boji ima majorske karte i ide pod saigrača, a u licitovanoj boji ima solo ili dve sitne karte
3. Kada se polazi kroz saigrača iz duple slike (Ah, Kh, Dh) polazi slikom, a iz treće, četvrte ili duže slike (Ahh, Khh, Dhh...) najmanjom kartom; iz suve bele (KD) kraljem, iz treće ili duže bele (KDh, KDhh...) damom; iz vezanih karata najvišom u nizu (K iz KDJ, D iz DJ10...) i kroz saigrača i kroz lidera

Kada igrač koji nije hteo da prati bude pozvan ili je data kontra, a on treba da krene prvi, onda je obavezan da krene:

1. Iz boje do koje je licitovao igrač koji ga je pozvao, ako je licitovao
2. Iz boje do koje je sam licitovao i ne prati i samo u slučaju da se radi o vezanim majorskim kartama. Ukoliko ima četvrte, pete ili šeste makaze i takvim polazom omogući lideru štihove koje lider ne bi mogao da realizuje bez takvog polaza, takav polaz kazniće se bulom za vrednost igre kao loše odigravanje.
3. Malom kartom iz jedne od boja koje je kupio odigravač, ako polazi pod odigravača, a igrač koji ga je zvao nije licitovao, bez ozbira i ako je sam licitovao
4. Iz boje u kojoj su karte iz kupa, kada su kupljene dve karte u istoj boji, a saigrač nije licitovao
5. Ukoliko je pozvan na sansu, igrač je dužan da krene najvišom kartom u licitaciji saigrača. Ako saigrač nema licitaciju, igrač je dužan da pođe najvećim trefom ako ima 2 ili 3 karte tref, a mora da pođe najmanjim trefom ako ima 4 ili više karata u toj boji. Ukoliko ima tref, a ne krene iz te boje, lider se spušta vrednost sansa bez duženja, a igrač koji je pozvao duži saigrača koji nije krenuo trefom onoliko štihova koliko bi imao da je polaz bio tref.Ukoliko je data kontra na sansu, igrač je dužan da pođe najvećom kartom iz licitacije saigrača. Ako saigrač nije licitirao, igrač je dužan da pođe najvećim pikom (najmanjim ako ima 4 ili više pikova). Ukoliko ima pik, a ne krene iz te boje, lider se spušta vrednost sansa bez duženja, a igrač koji je dao kontru duži saigrača koji nije krenuo pikom onoliko štihova koliko bi imao da je polaz bio pik.

Član 10.

Kada se igra betl, igrač koji polazi po pravilu kreće solo kartu ukoliko je ima, a odbacuje se (škarta) redosledom od najkraće boje, osim ukoliko realno u toj boji sam može da ruši odigravača. Igrač može krenuti i drugačije u skladu sa svojim kartama i informacijama kojima raspolaže.

O odgovornosti igrača na betlu može se govoriti samo kada je data kontra. Ukolio je data kontra na betlu, igrač je dužan da pođe solerom ili kartom iz najkraće boje. Kao jedini izuzetak priznaje se polaz iz četvrte bele, ako igrač nema nijedan drugi ulaz kako bi preuzeo ponovo igru. Ako su kupljene dve karte u istoj boji, na kontri je zabranjen polaz iz te boje, sem u situaciji kada je karta u toj boji jedini soler, a igrač nema dve karte u bilo kojoj drugoj boji.

Član 11.

Kao što polaz treba da bude pravilan, tako i odigravanje pratilaca treba da bude pravilno i logično sa jasnim ciljem da se ponese najveći mogući broj štihova u pratnji. Pratioci su u obavezi da u toku odigravanja na dozvoljen način i nedvosmisleno daju informacije svom saigraču i da svoju igru prilagode informacijama koje dobijaju. Svaki pratilac za sebe odlučuje kakvu informaciju će poslati, ali je važno da to učini pravilno. Jaka boja se pokazuje odbacivanjem sitne karte, a najbolje je odbaciti najvišu kartu iz vezane jake boje i na taj način pokazati kontrolu boje (A iz AKDJ7, K iz KDJ109...) Ukoliko igrač ne želi da odbaci nijednu kartu iz svoje jake boje jer smatra da će tako izgubiti štih, onda se odbacuje u slaboj boji i to na način da prvo baca jaču, pa slabiju kartu(npr: prvo baci desetku, pa sedmicu), a u tom slučaju važna je procena da li će se moći dva puta uzastopno odbaciti ili ne.

Član 12.

Greške u igri su sastavni deo igre i nije svaka greška razlog za promenu rezultata i zvanje sudije.

Samo gruba (brutalna) greška u odigravanju koja za posledicu ima pad saigrača predstavlja povredu pravila igre o odigravanju i razlog je za promenu rezultata.

Gruba greška u odigravanju je:

1. Kada igrač ne realizuje štih i time omogući odigravaču da uzme štih koji inače ne bi uzeo
2. Kada igrač odbaci štih (odbacivanje karte u nekoj boji za koju je potpuno jasno da će biti štih ili je to jedina boja u kojoj igrač teoretski može da uzme štih) i time omogući odigravaču da uzme štih koji inače ne bi uzeo
3. Kada igrač svojim odigravanjem uskrati štih saigraču nadsecanjem, ili odigra kartu nakon čega saigrač bude nadsečen od strane odigravača (iako je bilo potpuno jasno da treba da odigra drugu kartu) i time omogući odigravaču da uzme štih koji inače ne bi uzeo
4. Kada se igrač na betlu sa kontrom ne odbacuje redosledom od najkraće boje, pa time direktno prouzrokuje pad kontraša, osim ako u toj boji ima sedmicu ili osmicu; kada se prilikom škartanja na betlu ne pridržava pravila da se iz dve karte u boji škarta veća karta (K iz KD...), a iz tri karte srednja, pa najveća karta (J pa D iz DJ10...)

Kada se igrač odbacuje ili javlja saigraču, pa odbaci kartu u boji u kojoj onda odigravač ostvari štih koji inače ne bi ostvario i time skrivi pad saigrača, to se neće smatrati grubom greškom pod uslovom da igrač objektivno nije mogao znati koju boju treba da odbaci ili javi.

Član 13.

U slučaju da igrač nerezonskim licitacijama, pratnjama, kontrama ili rekontrama remeti konačan redosled u meču, igrač ima pravo da takvo ponašanje prijavi sudiji, i to nakon završetka problematične ruke. Ukoliko sudija proceni da je žalba opravdana, ima pravo da poništi ili prilagodi odigranu ruku, kao da nije bilo nerezonskih poteza, kao i da kazni počinioca ukoliko se slični prekršaji ponove. Ipak, kontra koja ima šanse za uspeh, a da je uspešna, popravila bi trenutnu poziciju u partiji igrača koji je izjavljuje, neće se smatrati nerezonskom, čak iako je neuspešna, pa njen ishod utiče na pozicije u partiji preostala dva igrača i o tome sudija treba da vodi računa.

Ova pravila nisu obavezujuća i igrači se za stolom mogu džentlmenski dogovoriti da igrač koji je napravio grešku ne snosi posledice.

Član 17.

Sudije su u obavezi da postupaju na osnovu Pravilnika o igri i suđenju i Pravilnika takmičenja

Član 18.

Sudije ne mogu suditi u partijama u kojima učestvuju

Postupak suđenja:

Član 19.

Igrač koji se smatra oštećenim ima obavezu da naglasi koju povredu pravila igre reklamira, i da izloži svoju argumentaciju, a svi igrači za stolom mogu predočavati sudiji činjenice važne za rešenje spora.

Igrač(i) može reklamirati jednu ili više povreda pravila igre u jednom deljenju.

Sudija ima obavezu da pažljivo razmotri spornu situaciju i po potrebi rekonstruiše celokupno deljenje, kao i da igračima za stolom postavi sva potrebna pitanja kako bi mogao da donese odluku.

Član 20.

Sudija oduku donosi isključivo u skladu sa usvojenim pravilima igre i sportskog ponašanja i ne može je zasnivati na osnovu ličnog mišljenja i procene, tradicionalnih pravila preferansa ili drugih pravila koja nisu u skladu sa ovim Pravilnikom i Pravilnikom takmičenja.

Član 21.

Kada sudija utvrdi povredu pravila igre, izriče propisanu kaznu krivcu i daje druge naloge po kojima igrači moraju da postupe.

Kada sudija utvrdi da nema povrede pravila igre u tom slučaju ne postupa, već samo upoznaje igrače sa tom okolnošću. Ipak, kada isti igrač u jednoj partiji tri ili više puta poziva bez razloga, ili osporava odluku sudije, a sudijska komisija je uvek potvrdi, sudija to može tretirati kao nesportsko ponašanje i primeniti predviđene mere prema tom igraču.

Član 22.

Ako je prijavljeno više od jedne povrede pravila u jednom deljenju, sudija postupa isključivo po osnovu one povrede pravila koja je prva učinjena.

Član 23.

Sudija ne može izreći kaznu koja nije predviđena ovim Pravilnikom.

Kaznene odredbe:

Član 24.

Odluke glavnog sudije meča ili sudijske komisije tokom meča mogu povlačiti sledeće kazne za pojedince ili ekipe:

Član 25.

Kažnjavanje bulom predviđeno u predhodnom članu vrši se na sledeći način: